Bilo da se radi o slikovnici, bajci, ili edukativnom sadržaju, dobra knjiga je jedna od najvećih radosti detinjstva. Kakvih god da je igračaka i igrica, malo šta može da zameni taj magični osećaj okretanja novog lista i žudnje za novim saznanjima o nekom neobičnom svetu sazdanom od slova i mašte. Deca su istraživači po prirodi, i otkriće svake nove pojave za njih je ogromna nagrada. Otkriće slova i reči i shvatanje da pomoću njih može da otkrije još toliko toga o svetu oko sebe, jedna je od najvećih nagrada za vašeg mališana. Kada se uzme u obzir i sav značaj koji čitanje ima u razvijanju kognitivnih sposobnosti i kreativnosti, jasno je da ovu aktivnost treba podsticati još od najranijeg detinjstva.

Šta čitanje donosi deci?

Osim toga što je nepresušni izvor zabave, čitanje na mnogo načina unapređuje razvoj mozga. Pored veštine pismenosti, ono gradi i sposobnosti slušanja i razumevanja reči i jezika, kao i sposobnosti primećivanja, fokusiranja, analiziranja i zaključivanja. Sve ovo umnogome pomaže vašem detetu da uspešno uči, pamti i lako rešava zadatke i probleme kasnije u detinjstvu i životu.

Pored pozitivnog uticaja na kognitivni aspekt razvoja ličnosti, čitanje razvija maštu, empatiju i druge emocije, kao i socijalne veštine, što pomaže deci u uspostavljanju jakih i stabilnih odnosa u društvu. Čitanje knjiga može pomoći vašem detetu da oseti i nauči poštovanje prema prirodi, životinjama, porodici, drugoj deci, ljudima i drugim kulturama. Uz pomoć knjiga, dete može otkriti neke svoje talente ili interesovanje prema određenoj materiji i osetit želju da napreduje u razumevanju iste. To često dovodi do formiranja hobija, koji može predstavljati veliko zadovoljstvo u svakodnevnom životu vašeg mališana, ili čak, kasnije, odluke da se bavi određenom vrstom zanimanja.

Čitanje je takođe sjajno vreme za povezivanje sa detetom i zajedničko vreme u okviru porodice. Zato, ukoliko je to moguće, pokušajte da čitate svakodnevno, ali, u isto vreme, vodite se i interesovanjem deteta – biće dana kada deca ne žele da provedu dugo čitajući, i to je u redu. Trudite se da podstaknete decu da okreću stranice, prate reči i razgovaraju o knjigama i pričama. Naravno, bitno je da literaturu prilagodite uzrastu vašeg mališana. Recimo, predškolci vole slova, knjige i smešne priče sa neobičnim likovima. U predškolskim godinama vaše dete bi moglo posebno uživati u sledećim sadržajima:

• Slikovnice
• Knjige sa azbukom, brojanjem i različitim oblicima i veličinama
• Knjige koje pričaju jednostavne priče, posebno one sa ritmom i ponavljanjem
• Knjige o porodicama, prijateljima i odlasku u školu
• Knjige sa likovima približno istih godina kao i vaše dete i likovi sa neobičnim osobinama
• Knjige koje koriste humor i imaju smisao za zabavu – na primer, lik koji koristi smešnu reč ili koji je „nestašan“
• Knjige koje se odnose na određena interesovanja – na primer, knjige o dinosaurusima, vilama, fudbalu ili životinjama.
• Neki predškolci su veoma zainteresovani za nefiktivne knjige, uključujući knjige o zvezdama, okeanu, pronalascima, hrani i putovanjima širom sveta.

Kako probuditi interesovanje za čitanjem kod dece?

Deca vole priče, i zato treba početi sa čitanjem i pripovedanjem. Uz par jednostavnih tehnika pomoću kojih ćete priču učiniti još zanimljivijom i prijemčivijom, oni će upijati svaku vašu reč i želeti da čuju više. Takođe, pored cilja da im vreme provedeno uz knjigu učinite nezaboravnim, čitanje je prava prilika da ih uvedete u svet slova i pismenosti.

Pre nego što započnete, postavite detetu nekoliko pitanja o knjizi, na primer:

• Ko su autor i ilustrator knjige?
• Šta mislite o čemu govori ova priča?
• Ko bi mogao biti u njoj?
• Šta misliš, šta će se dogoditi?

Tokom čitanja, na sledeće načine možete podstaknuti njegovu zainteresovanost, kao i kreativnost i maštu:

• Menjajte tempo, kao i glasnost čitanja. Promena glasa i izraza za različite likove takođe može bitizabavna.
• Prepustite vašem mališanu da okreće stranice i prstom prati reči dok ih čitate.
• Postavite detetu nekoliko pitanja u vezi sa pričom – na primer: „Šta mislite da se dalje dešava?“ „Zašto je beba srećna?“ ili „Ko ima loptu?“
• Postavite detetu pitanja koja mu pomažu u vezi sa pričom – na primer: „Kako bi se osećala da si to bila ti?“ ili „Šta bi učiniio da se tebi ovo dogodi?“

Takođe, ovo je odličan trenutak za edukaciju o gramatičkim i pravopisnim osnovama jezika:

• Ukažite na razlike između slova i reči i na razliku između malih i velikih slova. Na primer: „Postoji veliko slovo M. Vidiš li kako je veće od ovog malog slova m?“
• Istaknite različite interpunkcijske znakove, uključujući tačke, uskličnike i upitnike i objasnite šta znače. Na primer: „Postoji upitnik. Kad vidimo jednog od njih, znamo da neko postavlja pitanje“.
• Kada vidite reči odštampane podebljanim ili velikim fontom, istaknite ih i objasnite kako to menja način na koji izgovaramo te reči. Na primer: „Pogledajte koliko je velika reč BOOHOO. Beba mora da jako plače“
• Igrajte igre „ pronađi slova i reči“, posebno sa slovima u imenu vašeg deteta.

Na ove načine, učinićete čitanje jednom od omiljenih aktivnosti vašeg mališana, i ohrabriti ga da u jednom trenutku sam krene u nove čitalačke avanture.