Vikanje iz sveg glasa bez suza, bacanje na pod i inat su samo neki od izazova sa kojima se roditelji svakodnevno susreću.

Ako dete ume da izrazi svoje mišljenje, želje i namere, to je dobra stvar, ali svi znamo da postoje i momenti kada prosto sa detetom ne možemo da pronađemo „zajednički jezik“ i utvrdimo univerzalna pravila. 

Predstavićemo vam nekoliko praktičnih saveta koji će vam pomoći da predupredite probleme i lakše izađete na kraj sa „dečijim bubicama“:

1.    GOVORITE SMIRENIM  TONOM 

Pre svega, kontrolišite bes i budite smireni kada osetite da dete počinje da izražava svoje želje i potrebe na nekontrolisan način. Ako vi budete vikali, dete će shvatiti da je to poželjan način komunikacije. Dete testira granice, ali takođe uči po modelu. Imajte na umu da će kada oseti da na vas utiče njegovo ponašanje, nastaviti sa istim jer to znači da može da dobije ono što želi. Ponekad je najbolje ignorisati, jer će dete onda shvatiti da takvo ponašanje nije adekvatno i da ne postiže željeni rezultat.

2.    BUDITE DOSLEDNI

Trudite se da kreirate okuženje pozitivnih izbora. Ako želite da dete pokupi igračke a ono odbija, dajte mu mogućnost izbora koji vodi ka onome što želite da bude urađeno. Uz to, važno je da dete uvek pohvalite kada uradi nešto korisno. Možete reći detetu: „Možeš prvo da pokupiš plišane igračke i lutke?“ ili „Vreme je za sređivanje sobe! Da li želiš prvo da pokupimo sve crvene igračke“. Šta god da dete odluči, ono će pokupiti igračke na kraju, ali mu pružanjem izbora dajete ono što ono želi – osećaj moći. Jako je važno ostati dosledan i ne popustiti tako što ćete na kraju dana skupiti stvari umesto deteta. Dajte mu određeno vreme za obavljenje zadataka, koji možete pretvoriti u igru i takmičenje. Ne zaboravite da pohvalite dete ako izvrši zadatak u predviđenom roku. 

3.    ODREDITE PRAVILA I OČEKIVANjA

Zajednički dogovarajte pravila sa vašim detetom. Kada god primetite da se javlja neželjeno ponašanje, pokušajte da zejednički nađete rešenje. Idealno je da imate dogovor na koji možete da se pozovete. Počnite tako što ćete sa detetom napraviti kalendar aktivnosti. Dozvolite detetu da oboji, zalepi stikere, slike i dekoriše tabelu. Takođe, omogućite mu da stavi tabelu na mesto koje želi. Ono tako uči, učestvuje u donošenju odluka i planiranju svog dana. Kalendar aktivnosti može biti koncipiran u vidu obaveza u toku nedelje, vikenda i svakodnevnih aktivnosti koje opisuju jutarnje obaveze, obaveze pre vrtića, posle ručka, pre spavanja, koliko i kada može da gleda TV i sl. Dogovorite način vrednovanja za poštovanje plana. Na kraju svakog dana možete sumirati izvršene zadatke pomoću stikera. Dete će imati povratnu informaciju o tome koliko je uspešno bilo u izvršavanju aktivnosti.  

4.    SKRENITE PAŽNjU

Čim vidite da dete kreće da ispoljava samovolju, skrenite mu pažnju na nešto sasvim drugo – ponudite mu neki zadatak ili ga zainteresujte za nešto što će mu potpuno skrenuti misli i uposliti mu ruke. Dete će se osećati korisno da vam pomaže u obavezama oko ručka, spremanja veša ili brisanja. Ova tehnika će vam pomoći da predupredite neka nepoželjna ponašanja kod deteta, a zatim i kod sebe. 

5.    KREIRAJTE DNEVNE RUTINE

Videćete da će vaše dete bolje funkcionisati ako unapred najavite dešavanja tj. kada njegov dan ima strukturu. Ako dete zna tačno koje su aktivnosti planirane za taj dan i samo može lako da predvidi šta će se sledeće desiti. 

6.    OBRATITE PAŽNjU NA BEZBEDNOST DETETA

Sa neposlušnim detetom morate birati oko čega ćete voditi bitke. Ali, prvo i najvažnije što treba da imate na umu je da je bezbednost na prvom mestu i tu nema izuzetka. Ukoliko se dete bori za nešto što nije bezbedno, tu nema pregovora. O drugim stvarima možete raspravljati tek nakon što ste eliminisali mogućnost da se povredi. Takođe, preporuka je da izbegavate naloge koji počinju sa „ne“ i „nemoj“. Umesto toga, koristite rečenice sa „hajde da…“ i „možemo da…“. Primera radi, ukoliko dete uporno  insistira da želi sladoled pre ručka, umesto „ne može“, probajte sa „Šta misliš da se posle ručka provozamo biciklom po igrališu i zajedno odemo po sladoled“. Ponudite detetu alternativu u vidu aktivnosti u kojoj inače uživa. Tako dete neće razumeti da mu je nešto zabranjeno, a roditelj će mu postati bliži time što pokazuje da razume njegove želje, uvažava ih i trudi se da zajedno sa detetom pronađe kompromis. 

7.    ZADOVOLjITE OSNOVNE POTREBE DETETA

Kada primetite da dete počinje da ispoljava neposlušnost, bes i samovolju, postavite sebi tri pitanja – da li je umorno, gladno i da li dobija dovoljno pažnje. U najvećem broju situacija problemi mogu da se izbegnu ako se postarate da su te tri potrebe ispunjene. Setite se izliva besa u parku ili restoranu i kada niste mogli da razumete zašto se dete tako ponaša i shvatićete da je sigurno bilo van svog uobičajnog rasporeda, nije odremalo ili nije imalo normalan doručak itd. Dakle, prvo mislite na osnovne potrebe.

8.    PREDUPREDITE NEPOŽELjNA PONAŠANjA DETETA

Na primer, ako vaše dete ne može da se ujutru nikako spremi na vreme za vrtić, jer bira stvari i stalno menja želje, dogovorite se da svakog vikenda pripremite stvari za tu nedelju, označite je po danima. Dete će uveče pripremiti odeću za sledeći dan, ako počne sa tvrdoglavošću i raspravom tokom nedelje, samo ga podsetite da je ono samo odabralo odeću za taj dan i da treba da se drži plana. 

 vaspitačica: Sandra Papić