Sve je aktuelnija i prisutnija zabrinutost od strane stručnjaka zbog uticaja koji gledanje crtanih filmova ima na decu, primarno misleći pri tome na agresivnost kod dece.

Navedena tematika najzastupljenija je upravo u vrtićkim krugovima, s obzirom da su deca te dobe “najveći fanovi crtića” a istovremeno su i vrlo podložni uticajima okoline.

Zbog čega je ova tema sve prisutnija? Veruje se da postoji više razloga. Za početak, nove generacije i način življenja donose neke nove izazove (da ne kažemo probleme).

Pre 50 godina nije ni bilo tolike prisutnosti tv-a, a kamoli crtića. Uticaj medija na usmeravanje svesti široke mase nije bila u toj meri zastupljena i snažna. Deca su se više igrala napolju, osmišljavala razne igre a u kući boravili samo kad vreme ne dozvoljava suprotno. Fizički posao je bio prisutniji, a čini nam se i da su porodice (svi članovi porodice) bili uključeniji upravo u te aktivnosti.

U drugu ruku, crtići pre 10, 20 godina kao da su bili nekog drugog karaktera. Uprkos jasnoj razlici između dobrih i loših likova, agresivnost je bila znatno manje prisutna u crtaćima, kao i sam rivalitet između likova.

Danas je vrlo naglašen faktor izgleda, moći i uspeha, a “dobri junak” može koristiti jednako agresivne metode kao i “zli junak”, jer je on “dobar i snažan”.

Prilikom crtića, deca bivaju bombardovana reklamama. A koje reklame se videti u to vreme? – Reklama za brzu hranu i igračke. Slučajnost?

Kukati jer je “nekad bilo bolje / lakše / normalnije” ne donosi nam nista produktivno, a uostalom – svako vreme ima svoje i pozitivne i negativne strane. U svakom slučaju, televizija kao takva postaje vrlo značajan faktor u “vaspitanju” naše dece. Cilj ovog teksta jest da shvatimo koliko je taj uticaj jak a potom jasnije sagledamo kako se u datoj situaciji ponašati.

Negativni uticaj gledanja tv-a / crtića jeste primarno vezan za razvojni uzrast deteta.
Dete do 2 godine ne bi uopšte trebalo / smelo gledati televiziju, jer u toj dobi ono nije sposobno percipirati smisao prikazanog sadržaja, a da ne govorimo o tome da u toj dobi dete nije sposobno razlikovati realitet od televizijskog sadržaja.

Deca od 2-7 godine su izuzetno sklona imitaciji i učenju prema modelu, što znači da dete izuzetno dobro “prekopira” ponašanje osoba / likova u njegovoj sredini koji su njemu značajni. Ono što je pri tome važno jest da ono to čini nekritički, što je sasvim normalno s obzirom na njegovu predškolsku dob. No, zamka je u tome da ono upija ono što mu je ponuđeno, a uloga odraslih jeste da mu “filtriraju” kvalitet sadržaja koji će doći do deteta.

Takođe, deca uzrasta do 7 godina nisu sposobna proceniti nameru nekog ponašanja. Naime, ponašanje se smešta u kategoriju- dobro / loše te su pravila veoma važna. Takav nivo razmišljanja otežava detetu selektivnost i kriticizam u kontekstu uviđanja razlika između dobrih i loših postupaka / likova.

Logična posledica višesatnog gledanja tv-a dnevno jeste manjak utrošene energije i kalorija, a samim time i sve češću temu gojaznosti kod dece. Deca nam postaju sve deblja, motorički nespretna, siromašnog vokabulara i poteškoća u verbalnom izražavanju. Zbog čega? Iako imaju priliku čuti širok raspon reči, ukoliko nemaju priliku u živom govoru izvežbati / koristiti iste, dete biva uskraćeno za izuzetno važan aspekt svog razvoja.

Mašta? Dok smo pre morali dobro promisliti i izmisliti kako od komada drveta i jednog eksera osmisliti igračku za ceo dan, danas deci bivaju servirane i igračke i sadržaji za animaciju; iako dete tako razvija svoje kognitivne kapacitete, da ne kažemo “vijuge u glavi”, ono nažalost nema priliku da koristi i razvija vlastitu maštu.

Kako možemo smanjiti negativni uticaj tv-a na naše dete?
• Ograničite vreme gledanja televizije i ne odstupajte od toga.
• Ne držite televizor u dečjoj sobi.
• Ne gledajte crtiće rano ujutro niti uveče pre spavanja.
• Isključite televizor za vreme obroka / nemojte jesti ispred tv-a.
• Budite dobar primer tako što ćete i sami regulisati sopstveno gledanje televizije.
• Umesto da tv bude stalno upaljen, radije organizujte zajedničko gledanje. Snimajte korisne, zabavne i edukativne programe.
• Redovno odlazite s detetom u prirodu / park. Predložite svom detetu bavljenje i drugim aktivnostima.