Mišljenja smo da smo došli u doba druge krajnosti u vaspitnim metodama. Naime, dok pre 50 i 20 godina nije bilo govora o “dečijim pravima”, Hrabrom telefonu dok je vaspitna metoda često bio kukuruz i sl.metode, danas kao da smo otišli ​​u drugi ekstrem, u strahu da sopstveno dete ne “traumatizira” povišenim tonom, zabranom i granicom.

Apsolutno ne podržavamo i niti odobravamo (nekadašnje) grube metode “odgoja”. Ono na šta bismo pozvali Vas u ulozi roditelja jeste da pogledate koliko u odnosu sa svojim detetom zaista držite ulogu roditelja? Čini li vam se da je prisutan disbalans u smislu da dete “šefuje” Vama, manipuliše a Vi gasite požar i bojite se kad ćete stati na “nagaznu minu”?

Ponekad iz silne ljubavi i želje da svom detetu pružimo sve u životu, najbolje što znamo i možemo, zaboravimo veliku važnost jasnih granica i strukture, koja omogućava detetu osećaj sigurnosti i stabilnosti.

Neke majke, kako bi podržali sebe u ulozi roditelja, pri frustrirtajućoj situaciji i u cilju postavljanja granica,često kažu naglas detetu “Ja sam tvoja mama, ti si dete i sada se moraš obući, slušati ili nešto drugo.”

Prirodno je i ljudski da testiramo gde su granice drugoj osobi. To činimo (ne) svesno u prijateljskim, partnerskim, poslovnim odnosima. U dečjoj dobi pojam granica još je značajniji. Dok u odraslom dobu granice služe kako bismo definisali odnos, u dečjoj dobi granica definiše sliku deteta o sebi. Dete sebe definiše s obzirom na reakcije okoline u kojoj se nalazi. Ono jest u razvojnoj fazi egocentrizma u velikom delu predškolskog perioda života. Doživljava sebe kao centar sveta, gleda svet kroz “svoje naočare” i primarno je usmereno na zadovoljenje svojih potreba. U toj fazi znatiželjnog istraživanja sveta oko sebe, upoznavanja niza pojava, predmeta, ljudi, potrebno mu je i nužno da oseća “okvire” u kojima može radoznalo nastaviti istaživati. Haos, bezgranična sloboda i nekonzistentnost na dete ne deluju oslobađajuće i podržavajuće već zbunjujuće, stvarajući osećaj nesigurnosti. Prirodno i zdravo je za dete da ima jasno definisale granice.

Šta se tada dogodi? Dete je pametno. Iako ne zna izgovoriti, verbalizirati svoje nesvesne potrebe, ono kreira privid strukture. Počinje testirati granice. Kad napravi neku nepodopštinu i roditelj se naljuti, dete dobije poruku “aha, to je znači – ograda”. I tako isprobava razne situacije kako bi shvatilo gde su detetove ograde. Šta su roditelji nedosledniji po pitanju detetovih granica, to će dete biti više zbunjeno i imati snažniju potrebu za ispitivanjem istih. Ovde su neki od znakova u ponašanju vašeg deteta koji vam mogu pomoći da procenite jeste li previše popustljivi:

• Dete plače ili iz besa baca stvari dok nešto ne bude po njegovom. Ovakav ispad besa je normalan u drugoj ili trećoj godini, ali ne i kad dete napuni petu ili šestu godinu.
• Dete ima problema u zadržavanju prijatelja i igranja sa drugom decom. Deca kojoj se previše popuštalo imaju poteškoće s poštovanjem tuđih osećanja, što ih može učiniti neprihvaćenim od strane vršnjaka. Kad vaše dete preraste puzanje obratite pažnju na to kako deli stvari sa drugima, kako vraća tuđe stvari, i kako napreduje u drugim socijalnim veštinama.
• U vašu kuću jedva mogu stati sve igračke, a ono i dalje traži još; poučite dete da ne može uvek dobiti što poželi
• Dete je gojazno zbog popuštanja u ishrani, pr. Previše brze hrane, slatkiša …
• Dete očekuje da za njega učinite neke stvari koje može i ono samo.
• Kada je u redu da kažete “sada je dosta!”

Koncept super roditelja -biti sve i učiniti sve – je zaista iscrpljujući i ima ogromnu cenu.

Važno je znati da nema savršenih roditelja i da takvi uostalom deci i ne trebaju. Deci su potrebni, recimo to tako: “dovoljno dobri roditelji” a pre svega roditelji koji su živi ljudi, stvarne osobe koje izražavaju svoje osećaje i potrebe i koji ih neće štititi od života niti biti njihove žrtve.

Podržite sebe i svog partnera u tome da radi dobrobiti vašeg deteta postavite jasna pravila. Dete će Vam biti zahvalno, posebno kad jednog dana shvatite da ste ga pripremili za uspešno funkcionisanje u samostalnom životu.